Метод социолошког истраживања

Метод социолошког истраживања

Па шта је то метод ?

- Метод потиче од грчке речи metodos, што значи пут или начин како да се дође до неке истине, односно до неког сазнања.

Наука која проучава метод и све начине истраживања помоћу којих се долази до нових сазнања назива се методологија.

Истраживае је поступак испитивања неког проблема, захтева, неке научне области...

Постоје 3 фазе истраживања:

1. Припрема истраживања,

2. Прикупљање и сређивање података

3. Анализа података

1. ПРИПРЕМА ИСТРАЖИВАЊА:

- Избор теме зависи од наших или интересовања наручилаца (значи, све оно што ми желимо или што неко захтева од нас)

Пример: Алкохолизам средњошколске омладине у Србији представља пример једног социолошког истраживања.

Хипотеза представља једну од кључних фаза истраживања и од ње зависи које ћемо податке сматрати важним односно релевантним за наше истраживање.

2. ПРИКУПЉАЊЕ И СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА:

Постоје разне врсте технике за прикупљање и сређивање података, а две су основне и веома важне;

1) Посматрање - такође има разних врста посматрања, а разликују се;

- Посматрање са учествовањем

Пример; Када и ми учествујемо у неким сукобима, разговорима, представљајући се да смо чланови те групе у којима се врши та расправа, и на тај начин долазимо до сазнања.

- Посматрање без учествовања

Пример; Посмтрамо штрајк радника који раде у некој фабрици и на основу парола које узвикују знаћемо мотиве тог протеста.

2) Разговор - представља други начин да се дође до неких података то јест сазнања, а разликујемо две врсте разговора;

- Анкете, које имају за циљ да прикупе податке о великом броју људи. Спроводе се помоћу упитника који садсрже стандардизовану листу питања. Питања могу бити различито формулисана.

Основна подела је на отворена (код којих се од испитаника очекује да сами понуде одговор на постављено питање) и затворена питања (код којих се од испитаника очекује да одаберу један или више понуђених одговора)

Друга врста разговора је интервију, који се води обично са мањим бројем лица и обично се води са неким познатим личностима.

3. АНАЛИЗА ПОДАТАКА;

Коначну фазу истрживања представља анализа података, односно довођење резултата нашег истраживања у вези с постојећим знањем о проученој појави.

Значајни напредак се постиже када се нека предпоставка потврди да је тачна.

Следећа тема коју ћу поставити је Модерно друштво.

Социологија - Увод у социологију

СОЦИОЛОГИЈА

Па шта је то социологија ?

- Када кажемо социологија одмах помислимо да се ради о друштву, али друштвом се бави и низ других наука као што су психологија, антропологија, педагогија, па чак и историја и географија.

Социологија обухвата мало шири појам када говоримо о друштву, што значи да она решава постојане проблеме у друштву користећи најбоље, најпаметније и најефикасније начине, прати и истражује понашање људи у савременом свету и решава дуги низ активности што се тиче друштва. 

Овим можемо дати и потпунију дефиницију социологије.

Социологија је општа наука о друштву која служи истинитом познавању друштвено-културне средине у којој ми живимо.

За социологију је карактеристичан тзв. глобални социолошки приступ свакој друштвеној појави.

Такође се за социологију каже да је она и фундаментална наука наука (јер је она извор из којег излазе све посебне друштвене науке) и теоријска (јер настоји да открије и формулише опште услове у којима једна друштвена појава утиче на другу, независно од простора и времена.

За социологију се каже да је она и наука о друштвеној кризи, а њен задатак је да открије и објасни појаве у друштву, улогу и место појединаца у друштву, да објасни процесе у друштву, да објасни како је друштво некада функционисало а како данас... Проучавати друштво значи разумети га у целини.

Реч (термин) социологија потиче од латинске речи societas, што значи друштво, и грчке речи лogos, што значи наука.

Човек који је заслужан за постојање социологије је француски мислилац - Огист Конт, који је 1839. године дао име овој науци.

У социологији разликујемо 2 основна сазнајна плана:

1. Макро-социолошки

2.Микро-социолошки

Макро-социологија се састоји из два основна циља проучавања:

- Проучавање глобалних друштвених структура

- Проучавање глобалних друштвених промена, као што су

-Друштвене покретљивости и - Друштвени развој

Микро-социологија проучава међуљудске односе унутар малих друштвених група, то јест све оно сто чини свакодневни живот појединца или мале групе у одређеном времену и простору.

Временом, како су пролазиле године од када је социологија основана, како је време пролазило тако су се и развијале нове гране социологије, то јест посебне социологије:

- Социологија културе,

- Социологија религије,

- Социологиија града,

- Социологија села,

- Социологија уметности,

- Социологија морала,

- Социологија образовања,

- Социологија политике,

- Социологија породице,

- Социологија омладине,

- Социологија менталних поремећаја... 

...и дуги низ грана социологије

Данас су ове гране социологије предмети на Филозофском факултету, одсека за социологију и студенти социологије изучавају сваки предмет посебно.

Литература:

1. Социологија за трећи разред средњих стручних школа и за четврти разред гимназија, Владимир В. Klett 2015 Београд;

2. Социологија за трећи разред средњих стручних школа и за четврти разред гимназија, Група аутора, Завод за уџбенике 2012 Београд;

3.Социологија за трећи разред средњих стручних школа и за четврти разред гимназија, Милена С. Логос 2016 Београд.

Следећа тема коју ћу поставити је Метод социолошког истраживања.