Емоционално (психичко) насиље

ЕМОЦИОНАЛНО (ПСИХИЧКО) НАСИЉЕ

У животу је свако од нас бар једном доживео ову врсту насиља. Вероватно је свако од нас доживео понижавање, вређање, исмејавање, претње, омаложавање, називање погрдним именима. 

Кажу да је овај вид насиља чак много гори од физичког, јер не може нас ударац повредити колико нас може неко речима повредити. За разлику од физичког, ово насиље не оставља трагове, али су последице могуће. Највише га има и код нас, а и у Свету. На свим местима се скоро може јавити, почевши од породице, на улици, у школи, у парку, на послу... 

Деца у школи често вређају, понижавају неке своје вршњаке, а притом нису ни свесни да врше један облик насиља. Најгоре могуће речи које ученик свом вршњаку може рећи су у вези породице. Сваког од нас убија то када нам неко вређа породицу, када константно псује мајку и остале чланове породице. Свако би тада био повређен, поготово би било увређено дете које нема мајку или оца, а да свакодневно слуша разно вређање породице. Веома тужно, али нажалост тога има. Вршњаци нису ни свесни колико могу некога речима повредити. 

Обично се од стране вршњака омаловажују деца са посебним потребама, јер једноставно не могу радити неке ствари које раде вршњаци. Таква деца су углавном предмет исмејавања и понижавања од стране друге деце. То јако боли, али деца очигледно нису свесна тога, није им битно да ли ће некога повредити речима, битна је забава. 

Деца која врше овај вид насиља су углавном сама по себи зла, пуна љубоморе, мржње и насилна су, чак понеки вербални окршај пређе у физички. Не врше само деца овај облик насиља, врше и одрасли и то можда чак у много већој мери од деце. 

Често је у породицама ово насиље присутно и то у оним које се углавном у ничему не слажу. Између неких супружника, нарочито ових нових генерација се често јавља неки облик љубоморе, стална запиткивања, затим долази до тога да се жртва правда за своје поступке и на крају долази до свађе између супружника и говорења тешких речи. Обично су мушкарци љубоморни на своје супруге, нарочито ако муж има лепу жену, није сигуран да ли му је она довољно верна, пита се шта ради док није код куће. Први су знаци љубоморе када се увиди да разговор између супружника више није исти као раније, онда долази до сталног испитивања, свађе, расправке... У неким случајевима су жене те које врше психичко насиље над својим мужевима, али су то ређи случајеви. Уколико супружници имају дете, дешава се да је детету много теже када види како се родитељи свађају и вређају пред очима детета, тако да се дете чак више уплаши и узнемири од родитеља. 

Психичко злостављање се догађа када насилник потпуно изгуби контролу над жртвом па тада може доћи и до физичког насиља од превеликог беса који насилник испољава жртви. 

За разлику од психичког које не оставља трагове на телу жртве, физичко насиље оставља трагове. Али, нажалост ни ту није крај. Често се насиље настави и сексуалним злостављањем као и другим начинима. 

Нажалост, од психичког насиља нико није заштићен, јер жртви не пише на челу да је психички угрожена, али свакако се може спречити тако што ће све жртве пријавити овај вид насиља, само се тако од насилника можемо заштитити, а Закон ће се побринути да се то више не дешава. 

Психичко злостављање је кривично дело, не само у породици већ и на послу и било где, и треба се оштро кажњавати. Не треба ћутати и одмахивати руком о овом насиљу већ је потребно о томе стално говорити и тако указати да постоји у свим сегментима друштва.