Дигитално насиље

НАСИЉЕ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА

И овај облик насиља данас је врло актуелан, најчешће га врше малолетници, али и одрасле особе. Ово је случај када је дете или тинејџер изложено насиљу од стране другог детета, тинејџера, или још горе групе деце преко интернета односно неких од друштвених мрежа.

Колико је интернет користан, толико може бити штетан и опасан ако не знамо да га правилно користимо. Поруке које садрже разне претње и увреде могу бити веома узнемирујуће. Узнемирујуће поруке које појединци или групе шаљу да би неког уплашили, увредили или уходили могу бити поруке у којима се помиње нека врста насиља, приморавање на секс, вређање породице и слично. 

Пуно пута се десило некоме да му неко "хакује" фејсбук профил и да на њему објављује разне узнемирујуће садржаје или још горе од тога да шаље пријатељима узнемирујуће поруке. Заправо то је нешто што нико не би пожелео да му се деси, али не видим задовољство у томе да би неко неког повредио на такав кукавички начин. Врло је могуће да неко злоупотреби нечији фејсбук профил, или профил на некој другој друштвеној мрежи и да отвори профил са лажним именом и да тако узнемирава особе на интернету. Профилну слику коју постави на том профилу може бити слика неког друга или другарице и да се тако представља управо као неко други, због чега касније у проблеме упада дете које нема везе са тим, али је ипак љегова слика на профилу. 

Још више је опасније узнемираваље путем СМС порука и телефонских позива у којима се помињу разне претње, лажна представљања, вређање, ћутање, од стране непознате особе. Ово је можда и најчешћи облик узнемиравања. Могуће је открити особу која се лажно представља сли је за то потребно време, али је исто тако и могуће не сазнати ко стоји иза друге стране мреже. Током оваквих комуникација људи су спремни да кажу све оно што уживо никада не би смели. Вероватно због тога што желе да остану анонимни или нису толико "моћни". 

Неко може да трпи и ћути о оваквом узнемиравању, али постоје и они  на којима остаје велики траг па чак у неким случајевима долази и до самоубиства. 

Деца која врше овај облик насиља су углавном она деца која су склона разним врстама насиља. Мислим да се у причи око овога требају укључити и родитељи, па они уопште и не знају шта њихово дете ради и гледа на интернету. 

Већина родитеља ретко када користи интернет, а поготово не користи друштвене мреже. 

Може се рећи да у мањину која користи друштвене мреже спадају родитељи који су образовани, пословни или они којима је то струка односно сваког дана раде са интернетом. Због тога што родитељи ретко контролишу своју децу на интернету, јављају се многе "шале", само бих ја рекао "неслане шале", које могу угрозити нечији углед и поштовње. 

Родитељи би требало бар да поставе нека правила којима би се њихова деца морала придржавати, као што су на пример, слатна контрола родитеља шта то њихово дете ради на интернету, требају забранити поједине садржаје које њихово дете гледа на интернету. Значи важно је да родитељи имају у увид због чега дете највише користи интернет и уколико увиде да дете користи штетне садржаје на интернету (праћење порнографског, насилног и расистичког садржаја), лепим речима саветују дете и изградити леп однос са њим да је то што ради штетно, па чак и опасно по нечији живот. 

Инернет насиље се често догађа и у школи, тако што појединци који врше ово насиље, разним камерама снимају вршњаке и касније се исти нађу на интернету на неком сајту. Тиме насилници крше права детета, јер му нарушавају мир и углед. 

Познато је и да наставници у школи ово насиље строго кажњавају, чак више него физичко насиље. Многа деца на фејсбуку прихватају захтеве за пријатељства, а да притом уопште не познају особе које им пошаљу захтев, то представља велики ризик када је интернет насиље у питању.