Карактеристике вршњачког насиља

КАРАКТЕРИСТИКЕ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

Постоје неколико карактеристика вршњачког насиља које објашњавају како се постаје жртва овог насиља.

Неједнакост снаге између насилника и жртве, што значи да су углавом слабија деца изложена малтеритању јачих ђака, или једноставно групица насилних ђака обично малтретира једно дете и аутоматски се зна ко је јачи, па не може се мерити снага неколико удружених детета против једног. Пример насиља извршеног од групе деце: У Основној школи "9. октобар" у Прокупљу група старијих ученика малтретирала је дечака П. К, ученика другог разреда, тако што су га силом свукли, па голог закључали у пољски тоалет, затим му умазали одећу фекалијама и блатом и вукли по том тоалету.   

Намерно повређивање жртве значи унапред планирано и намерно повређивање. Постоји и ненамерно повређивање које се не може сврстати у вид насиља, то је случајно повређивање, једноставно се догоди током неке грубе игре, повреде на часовима физичког васпитања и другим активностима. 

Насиље жртве никада није једнократно већ се стално понавља од стране истих насилника, значи да је претња сталном агресијом стално присутна међу вршњацима јер ово насиље никада није једнократно већ се дешава често све док се не предузму неке мере против тога. Може се десити да престане једино ако ако жртва више не ћути већ се супротстави насилнику или једноставно пријави насиље.
Пример дуготрајности насиља више насилника: У згради машинске школе у Новом Саду малолетник је ножем ранио рекеташе. Б. С. и М. Ш. су дуго понижавали тога ученика и раније га "рекетирали" тако што су редовно узимали новац од њега. Давао им је онолико колико је имао у џеповима, а кад није имао ни динара, сутрадан је морао да плати дупло, за казну. Ћутао је и трпео и никоме ништа није говорио. Мислио је, престаће! Али, нажалост, није. На крају, није више могао да трпи, бранећи свој живот био је принуђен  да у самоодбрани ножем избоде ту двојицу рекеташа. 

Престрављеност жртве, јавља се као резултат дуготрајног узнемиравања, из дана у дан, јер је сваког дана све горе и горе. Деца насилници, баш као и одрасли насилници се хране тиме и управо тако испуњавају свој циљ тако што престраве страшним речима жртву. Тако су сигурни и уверени да се жртва која је престрављена неце усудити да некоме прича о томе. Проблем је и у томе што деци која трпе насиље углавном и да се пожале нико им не верује, једноставно нико не жели да се оптерећује тиме, а када настане много већи проблем и када се нешто деси тек их тада схватају озбиљно.