Девојчице и вршњачко насиље

ДЕВОЈЧИЦЕ И ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Познато је то да су дечаци скоро па увек главни предводници када је у питању вршњачко насиље, али постоје и девојчице које врше насиље. 

Понеке девојчице су познате по томе што оговарају своје вршњаке, љубоморне али постоје и оне које су вредне и добре ученице у школи. Обично девојчице које изазивају насиље су оне које су немарљиве за своје обавезе у школи или љубоморне на понеку вршњакињу, тако да испољавају своју негативну енергију и долази до конфликта. 

То се дешава када се на пример, другарица заљуби у истог дечака, или при оговарању, подсмевању и др,  а постоје и девојчице које се одвајају од својих вршњака, не раде исте ствари као и вршњаци, не учествују у разним играма, одвајају се у сваком смислу од друштва, е баш такве девојчице су и идеја за подсмејавање, задиркивање, омаложавање и врло често су предмет насиља. 

Карактеристично за девојчице, као актере вршњачког насиља је то да су ретко појединачне насилнице, већ су најчешће део насилне вршњачке групе која се састоји углавном само од девојчица, а могуће је и да има понеког дечака у групи. 

Све чешће је и тога да су насилници и "добра" деца, која су угланом јако послушна, имају добре оцене у школи, потичу из добрих породица, а уствари своје право лице тек касније открију. То су угланом деца која су заједно у друштву још од малих ногу. Такве групе су углавном састављене од деце оба пола и не ретко су управо девојчице "управнице" насилног понашања према другима. Караткеристика таквих група је да им се родитељи најчешће познају од раније и да су углавним "моћни" и да су материјално јаки. Врло често такви родитељи штите и бране своју децу на све могуће начине иако знају да су им деца крива за своје поступке, а деца баш због тога и праве несташлуке, знајући да су им родитељи угледни и поштовани у друштву других људи. Када би их родситељи понекада и осудили за своје понашање, можда би и били мало бољи, али овако их родитељи својим поступцима још више охрабрују. 

Таква деца су, без обзира на своје понашање, углавном поштована од стране многих угледних људи, па чак и од понеких наставника у школама који их форсирају, па многе школе управо због такве "добре" деце и прекривају насиље. Због тога се насиље у школама све више шири, а родитељи жртава за то окривљују школе, а школе ипак заташкавају инциденте, све док не дође до оѕбиљних проблема који се више не могу сакрити од очију јавности, односно када се и медији заинтересују.